1. Uvod

U okviru ovog uputstva opisani su svi potrebni koraci koje neko treba da prođe kako bi razvio WPF

(engl. Windows Presentation Foundation) aplikaciju i upoznao se sa osnovnim principima UML

modelovanja, kao i rada u Microsoft SQL Server-u i Microsoft Visual Studiju.

2. Zadatak

Cilj zadatka je da se kreira WPF aplikacija koja simulira rad trafike. Njena komunikacija sa

bazom podataka ostvarivaće se putem ADO.NET tehnologije. Aplikacija treba da pruži

mogućnost prikazivanja podataka o obavljenim kupovinama u trafici, kupcima koji su te

kupovine obavljali, prodavcima koji su ih opsluživali, proizvodima koji su bili predmet tih

kupovina (njihovim proizvođačima, vrstama i dobavljačima) kao i o fiskalnim računima koji se

izrađuju nakon uspešno obavljene kupovine. Takođe, treba da pruža mogućnost dodavanja, izmene

i brisanja podataka o navedenim entitetima.

3. Kreiranje UML dijagrama

3.1. Dijagram slučajeva upotrebe

Na samom početku pristupamo inicijalnom modelovanju sistema odnosno kreiranju dijagrama

slučajeva upotrebe na osnovu datog opisa za primer trafike.

Slučaj upotrebe: Logovanje prilikom preuzimanja smene

Kratak opis: Prodavac se prilikom preuzimanja smene prijavljuje na sistem

Učesnici: Prodavac

Uslovi koji moraju biti zadovoljeni pre izvršavanja: Prodavac je započeo svoju smenu.

Opis: Prodavac se prilikom preuzimanja smene prijavljuje na sistem unosom svog username- a i

password- a. Ukoliko se prvi put prijavljuje na sistem ili je eventualno zaboravio svoju lozinku

iskoristiće pomoć koju sistem pruža u takvim situacijama. [Izuzetak: Prodavac je pogrešno uneo

svoj username ili password].

Izuzeci:

[Prodavac je pogrešno uneo svoj username ili password]. Ukoliko je prodavac pogrešno uneo

svoj username ili password zatražiće se od njega da ponovo unese podatke.

Uslovi koji moraju biti zadovoljeni nakon izvršavanja: Prodavac se uspešno ulogovao na sistem.

Slučaj upotrebe: Pregled stanja zaliha

Kratak opis: Pregled stanja zaliha robe u trafici

Učesnici: Prodavac

Uslovi koji moraju biti zadovoljeni pre izvršavanja: Prodavac je uspešno započeo prvu smenu.

Opis: Prodavac koji radi u prvoj smeni pregleda trenutno stanje zaliha u trafici i u koliko postoji

potreba, naručuje potrebnu robu u potrebnim količinama. [Izuzetak: Ne postoji potreba za

naručivanjem robe].

Izuzeci:

[Ne postoji potreba za naručivanjem robe]. Ukoliko trenutno ne postoji potreba za

naručivanjem robe, porudžbina se neće obaviti.

Uslovi koji moraju biti zadovoljeni nakon izvršavanja: Utvrđeno je stanje zaliha i porudžbina je

uspešno poslata odgovarajućem dobavljaču.

Slučaj upotrebe: Kupovina proizvoda

Kratak opis: Kupovina proizvoda na trafici od strane kupca

Učesnici: Prodavac, Kupac

Uslovi koji moraju biti zadovoljeni pre izvršavanja: U trafici se nalazi se nalazi traženi proizvod

i kupac ima dovoljno novca za njegovu kupovinu.

Opis: Kupac potražuje određeni proizvod. Ukoliko se dati proizvod nalazi u ponudi i ukoliko

kupac ima dovoljno novca obavlja se kupovina. U slučaju da kupac vrši elektronsku dopunu od

njega će se tražiti broj mobilnog telefona. [Izuzetak: Traženi proizvod se ne nalazi u ponudi ili

kupac nema dovoljno novca]. [Izuzetak: Prilikom elektronske dopune prodavac je pogrešno uneo

broj moblinog telefona].

Izuzeci:

[Trazeni proizvod se ne nalazi u ponudi ili kupac nema dovoljno novca]. Ukoliko se traženi

proizvod ne nalazi u ponudi ili kupac nema dovoljno novca kupovina se neće obaviti.

[Prilikom elektronske dopune prodavac je pogrešno uneo broj moblinog telefona]. Ukoliko

je prodavac pogrešno uneo broj mobilnog telefona kupca dopuna neće biti ispravna.

Uslovi koji moraju biti zadovoljeni nakon izvršavanja: Kupovina je uspešno obavljena, odnosno

kupac je dobio traženi proizvod, ili je uspešno dopunio kredit.

Slučaj upotrebe: Izdavanje fiskalnog računa

Kratak opis: Izdavanje fiskalnog računa nakon kupovine

Učesnici: Prodavac, Kupac

Uslovi koji moraju biti zadovoljeni pre izvršavanja: Kupovina je uspešno obavljena i izvršeno je

plaćanje.

Opis: Ukoliko je uspešno izvršena kupovina, kupcu se nakon izvršenog plaćanja izdaje fiskalni

račun od strane prodavca. [Izuzetak: Neuspešno izvršena kupovina].

Izuzeci:

[Neuspešno izvršena kupovina]. Ukoliko kupovina nije izvršena fiskalni račun neće biti izdat.

Uslovi koji moraju biti zadovoljeni nakon izvršavanja: Kupcu je izdat fiskalni račun za datu

kupovinu.

Slučaj upotrebe: Evidencija dnevne zarade

Kratak opis: Evidencija dnevne zarade na kraju radnog dana

Učesnici: Prodavac

Uslovi koji moraju biti zadovoljeni pre izvršavanja: Kraj je radnog dana i prodavac je za svaku

kupovinu uredno izdao fiskalni račun.

Opis: Prodavac koji radi u drugoj smeni na kraju radnog dana računa i vrši evidenciju zarade za

taj dan i podatke beleži u sistem. [Izuzetak: Prodavac je pogrešno izračunao ili uneo podatke].

[Izuzetak: Prodavac za neku kupovinu nije izdao fiskalni račun].

Izuzeci:

[Pogrešno izračunati ili uneti podaci]. Ukoliko je prodavac pogrešno izračunao ili uneo neke

podatke evidencija o prihodima će biti neispravna.

[Prodavac za neku kupovinu nije izdao fiskalni račun]. Ukoliko prodavac za neku kupovinu

nije izdao fiskalni račun evidencija o prihodima će takođe biti neispravna.

Uslovi koji moraju biti zadovoljeni nakon izvršavanja: Uspešno je evidentirana dnevna zarada i

podaci su uneti u sistem.

Slučaj upotrebe: Isporuka i prijem dnevne štampe

Kratak opis: Isporuka i prijem dnevne štampe za potrebe trafike

Učesnici: Prodavac, Dobavljač

Uslovi koji moraju biti zadovoljeni pre izvršavanja: Dobavljač je isporučio naručene proizvode.

Opis: Dobavljač isporučuje dnevnu štampu, a ukoliko su naručeni ostali proizvodi oni će takođe

biti isporučeni od strane istog ili drugog dobavljača. Pri prijemu robe evidentiraju se troškovi

nabavke i ažurira se stanje zaliha robe. [Izuzetak: Isporučena je neispravna roba].

Izuzeci:

[Isporučena je neispravna roba]. Ukoliko je dobavljač isporučio neispravnu robu i ona nije

prošla kontrolu ne vrši se prijem robe, ona se vraća dobavljaču i kreira se reklamacioni zapisnik.

Uslovi koji moraju biti zadovoljeni nakon izvršavanja: Roba je uspešno isporučena i primljena,

evidentirani su troškovi nabavke i ažurirano je stanje zaliha.

4. Kreiranje baze podataka

Sledeći korak u izradi aplikacije jeste kreiranje baze podataka. Na samom početku, potrebno je

pokrenuti SQL Server Management Studio Express. Kada se to uradi, pojaviće se prozor sa

dijalogom, kao što je prikazano na Slici 3. U prikazanom dijalogu, potrebno je podesiti parametre

Server type i Authentication, kao što je prikazano na Slici 3. Napomena: Server name nije

potrebno menjati, ono predstavlja naziv mašine na kojoj se radi.

Slika 3 - Ostvarivanje konekcije na server

Nakon podešavanja parametara, klikom na dugme Connect, dijalog će se zatvoriti, a otvoriće se novi

prozor koji treba da izgleda kao što je prikazano na Slici 4.

Slika 4 - Izgled Object Explorera nakon ostvarivanja konekcije na bazu

Sada je potrebno kreirati bazu podataka za Studentsku aplikaciju. Baza se kreira tako što se klikne

desnim klikom na Database u treeview-u koji se nalazi sa leve strane prozora u okviru Object

Explorer-a. Otvoriće se lista u kojoj je potrebno selektovati New Database (Slika 5).

Slika 5 - Kreiranje baze podataka

Otvoriće se prozor u kom će se kreirati baza podataka. Potrebno je dati naziv bazi, u ovom slučaju

naziv će biti Trafika. Ostale parametre nije potrebno menjati. Kliknuti OK (Slika 6).

Slika 6 - Podešavanje parametara pri kreiranju baze podataka

Posle uspešnog kreiranja baze podataka u Object explorer-u, u folderu Database se pojavljuje

kreirana baza podataka Trafika (Slika 7).

Slika 7 - Prikaz kreirane baze podataka

Proširivanjem baze Trafika u stablu Object Explorer-a, pojavljuje se više datoteka. Desnim klikom

kliknuti na datoteku Tables i odabrati Table (Slika 8). Nakon klika na ovu opciju, sa desne strane

otvara se prozor za definisanje tabele, pri čemu će tabela imati predefinisani naziv

Table_1 (Slika 9).

Slika 8 - Kreiranje tabele unutar baze podataka

Sledeće što je potrebno uraditi jeste kreirati kolone tabele tako što će se popuniti polja Column

Name, Data Type, Allow Nulls. U kolonu Column Name se upisuje naziv atributa. U koloni Data

Type se bira tip podatka za željeni atribut, dok se u koloni Allow Null selektuje da li određeno polje

može imat null vrednosti. Preporučuje se da Allow Nulls bude check-irano za sve kolone osim za

primarni ključ kako bi se izbegli određeni problemi prilikom upisa rekorda u tabelu (Slika 9).

Slika 9 - Dodavanje obeležja unutar tabele

Svaka tabela neke baze podataka mora posedovati primarni ključ - ID i bilo koja kolona može da se

deklariše kao primarni ključ. U ovom slučaju, kolona ProizvodID treba da se deklariše kao primarni

ključ. Kao takva, ova kolona će zbog svoje jedinstvene vrednosti imati tip podatka int i neće imati

null vrednosti (Slika 10).

Slika 10 - Prikaz kreiranih obeležja

Da bi se kolona ProizvodID deklarisala kao primarni ključ, potrebno je kliknuti desnim klikom na

crnu strelicu koja se nalazi pored naziva ove kolone. Otvoriće se lista u kojoj treba odabrati opciju

Set Primary Key (Slika 11). Ovom komandom se kolona ProizvodID deklariše kao primarni ključ.

Slika 11 - Definisanje primarnog ključa

Da bi SUBP (Sistem za upravljanje bazom podataka) automatski kreirao primarni ključ, potrebno

je u Column Properties pronaći opciju Identity Specification. Proširivanjem opcije Identity

Specification dobija se opcija Is Identity, koju treba promeniti na Yes. Ovde je, takođe, moguće

podesiti parametre Identity Increment i Identity Seed. Identity Increment-om se definiše za koliko

raste sledeća vrednost ključa, Identity Seed od koje vrednosti počinju da se memorišu ključevi (Slika

12).

Slika 12 - Podešavanja automatske inkrementacije vrednosti obeležja primarnog ključa

Čuvanje tabele se vrši pritiskanjem tastera Ctrl i S (Strl+S). SQL Server Managament Studio

Express će pitati pod kojim nazivom se želi sačuvati tabela. Naziv tabele se najčešće navodi sa

prefiksom "tbl", u ovom slučaju tblProizvod (Slika 13).

Slika 13 - Čuvanje kreirane tabele

Kao što se može videti na slici 12, u tblProizvod se nalaze tri Foreign key-a (ProizvodjacID,

VrstaProizvodaID i DobavljacID). Prilikom unosa atributa u tabelu tblProizvod potrebno je uneti i

atribute koji imaju nazive ProizvodjacID, VrstaProizvodaID i DobavljacID, a vrednost DataType-a

za njih staviti na int. Zatim je potrebno kliknuti desnim klikom na crnu strelicu koja se nalazi pored

naziva ove kolone. Otvoriće se lista u kojoj treba odabrati opciju Relationships (Slika 21).

Slika 21 - Dodavanje veza

Otvara se prozor Foreign key Relationships (Slika 22) u kojem je potrebno prvo kliknuti na

dugme Add a zatim proširiti polje Tables and Columns Specification i kliknuti na tri tačke koje

se nalaze desno.

Slika 22 - Dodavanje stranog ključa

U otvorenom prozoru Tables and Columns potrebno je u okviru Foreign key table, konkretno iz

tabele tblProizvod, iz padajuće liste izabrati atribut koji smo mi definisali a koji želimo da povežemo

sa drugom tabelom. Zatim u okviru Primary key table biramo tabelu sa kojom vršimo povezivanje i

iz padajuće liste biramo ključ te tabele sa kojim ćemo povezati željeni atribut. Nakon što smo sve

ovo odradili, prozor treba da nam izgleda kao na sledećoj slici (Slika 23).

Slika 23 - Kreiranje veza između tabela

Dodavanjem relationships-a atributima ProizvodjacID, VrstaProizvodaID i DobavljacID u tabeli

tblProizvod oni postaju strani ključevi. Da li smo uspešno odradili povezivanje tabela znaćemo tako

što ćemo proveriti da li se oni nalaze u treeview-u u okviru tabele tblProizvod pod kategorijom Keys

(Slika 24).

Slika 24 - TreeView prikaz kreiranih ključeva

Isti postupak potrebno je ponoviti za sve tabele koje u sebi sadrže strane ključeve koji su primarni

ključevi u drugim tabelama, a to je u našem slučaju još tabela tblFiskalniRacun (ProdavacID,

ProizvodID, KupacID).

5. Kreiranje studentske WPF aplikacije (desktop

aplikacije)

U okviru ovog poglavlja objasniće se kako se kreira WPF (Windows Presentation Foundation)

aplikacija. Nakon pokretanja Visual Studija potrebno je kliknuti na File meni a zatim odabrati

New Project (Slika 26).

Slika 26 - Kreiranje novog projekta u Visual Studiju

Odabrati Windows Classic Desktop, zatim WPF Application. Navesti ime aplikacije i kliknuti

OK (Slika 27).

Sledeći korak je kreiranje konekcije u aplikaciji, ka bazi podataka. Za početak, kreira se klasa u

kojoj će se nalaziti statička metoda putem koje će se ostvarivati veza na prethodno kreiranu

bazu. Klasa se kreira desnim klikom na naziv projekta (Trafika), a zatim Add / Class... (Slika

29).

Slika 29 - Kreiranje klase

Novokreiranoj klasi se dodeljuje naziv “Konekcija” i njen sadržaj prikazan je na Slici 30. Na

samom početku uključujemo imenski prostor System.Data.SqlClient. Telo klase sadrži samo

jednu statičku metodu pod nazivom “KreirajKonekciju”, koja će se u kasnijem razvoju

aplikacije pozivati po potrebi odnosno svaki put kada budemo želeli da ostvarimo vezu sa

bazom podataka, stoga je povratni tip ove metode instanca klase SqlConnection. Unutar same

metode prikazana su podešavanja parametara konekcije i to:

• DataSource - naziv servera na kojem je baza podataka smeštena.

• InitialCatalog - naziv baze podataka kojoj želimo da pristupimo.

• IntegratedSecurity - ukoliko se baza nalazi na lokalnoj mašini ovaj parametar postavljamo

na true.

Nakon podešavanja ovih parametara, ceo string prosleđujemo instanci klase SqlConnection.

Slika 30 - Klasa Konekcija

Sledeći korak u izradi aplikacije biće kreiranje formi za dodavanje objekata u bazu podataka.

Kako bi sve forme bile uredno smeštene na jednom mestu, potrebno je kreirati folder pod

nazivom Forme u kom će se nalaziti svih 7 formi za, prethodno kreiranih, 7 tabela u bazi

podataka. Kreiranje foldera se vrši na sličan način kao kreiranje klase, desnim klikom na

projekat, a zatim Add/ New Folder.

Slika 31 - Kreiranje novog foldera

Nakon toga prikazaće se prozor da dodavanje novog Item-a unutar kog je potrebno podesiti

naziv i zatim kliknuti na Add (Slika 33).

Slika 33 - Dodavanje novog prozora

Kada je novi prozor izgenerisan, potrebno je, unutar njega, dodati određene elemente putem

kojih će se ostvarivati potrebne funkcionalnosti. Na levoj strani prozora, klikom na Toolbox,

prikazaće se lista svih ugrađenih WPF komandi (Slika 34). Jednostavnim prevlačenjem tih

komandi na centralni prozor, izgenerisaće se kod u XAML deklarativnom jeziku unutar kojeg

će se vršiti detaljna podešavanja svih komandi unutar prozora (Slika 35).

Slika 34 - Dodavanje komandi iz Toolbox-a

Forma za dodavanje novog Prodavca u bazu podataka, treba da sadrži sledeće elemente (Slika

34). Dva osnovna TextBox-ova unutar kojih će biti upisane vrednosti obeležja. Takođe, uz svaki

TextBox, mora postojati naziv (Label) koji će opisivati njegovu namenu. Na kraju, svaka forma

morati imati ugrađeno dugme Sačuvaj, putem kojih će se vrednosti upisivati u bazu, i dugme

Otkaži - koje korisniku omogućava zatvaranje forme (Slika 35). Ove funkcionalnosti dugmića

postižu se klikom miša na odgovarajuće dugme čime se u Code Behind-u generišu metode

btnSacuvaj_Click i btnZatvori.

Slika 35 - XAML kod kreiranih komponenti

Vizuelni prikaz forme za unos novog Prodavca, izgledaće kao na Slici 36.

Slika 36 - Vizuelni prikaz forme za dodavanje novog proizvoda

U Code Behind-u ove forme, trebalo bi da se nalazi sledeća poslovna logika (Slika 37). Najpre je

potrebno importovati imenski prostor System.Data.SqlClient. Zatim, potrebno je napraviti novi

objekat SqlConnection klase, putem kojeg će se ostvarivati veza ka bazi podataka nakon klika na

dugme Sačuvaj. Takođe, u konstruktoru ovog prozora poželjno je podesiti metodu Focus(), koja

pozicionira kursor na prvo polje koje korisnik popunjava pri pokretanju forme. U slučaju

prodavca to je tekst polje za unos njegovog Username - a.

Slika 37 - Sadržaj CodeBehind-a forme frmProdavac

Ovakav prikaz pozadinskog koda gotovo je identičan za svaku od 7 kreiranih formi. Ono u čemu

je svaka od ovih formi jedinstvena jeste pozadinska funkcionalnost koja se dešava u trenutku

kada korisnik klikne na dugme Sačuvaj. Na Slici 38 prikazan je sadržaj izgenerisane metode

btn_Sacuvaj_Click . Na samom početku, potrebno je otvoriti konekciju ka bazi podataka. Zatim,

kreira se string koji u sebi sadrži insert into naredbu putem koje se dodaje nove objekat u bazu

podataka. U values ove naredbe prosledjuju se pokupljene unete vrednosti iz TextBox-ova ove

forme. Potrebno je voditi računa da se vrednosti stringova ograde apostrofima. Nakon upešno

napravljene insert komande, ovaj string se prosleđuje objektu klase SqlCommand. Ovaj objekat,

kao parametre prima prethodno kreirani string ali i konekciju putem koje će znati u koju bazu

podataka treba da upiše prosleđeni zapis. Nakon toga, komanda se izvršava putem metode

ExecuteNonQuery(), nakon čega se prozor zatvara. Ovaj deo koda potrebno je ograditi try

blokom iz razloga što postoji mogućnost nastanka greške usled prosleđivanja unosa pogrešnog

tipa podatka od strane korisnika. Kako prilikom ovakvog unosa, program ne bi “pukao”,

potrebno je dodati catch blok unutar kojeg će se “hvatati” izuzetak tipa SqlException. Na kraju,

u finally bloku, potrebno je postarati se da se prethodno otvorena konekcija sigurno zatvori.

Ukoliko konekcija ostane otvorena, niko drugi neće moći da pristupi bazi podataka na isti način

dok se ova instanca konekcije ne zatvori.

Slika 38 - Sadržaj metode btnSacuvaj_Click za insert novog prodavca

U nastavku će biti prikazan izgled i kod ostalih 6 formi.

Izgled formi za dodavanje kupca, vrste proizvoda, proizvođača i dobavljaća takođe ima veoma

sličan dizajn (Slika 39., Slika 40., Slika 41, Slika 42, Slika 43).

Slika 39 - Dizajn forme za dodavanje kupca

Tabele tblProizvod i tblFiskalniRacun u sebi sadrže strane ključeve drugih tabela na osnovu

kojih se pristupa sadržajima tih tabela. U samoj aplikaciji, potrebno je korisniku obezbediti

vizuelni prikaz željenih obeležja neke od povezanih tabela. U WPF tehnologiji to se

najjednostavniji način postiže korišćenjem ComboBox-a. Vizuelni prikaz forme za dodavanje

novog proizvoda prikazan je na Slici 49.

Slika 49 - Vizuelni prikaz forme za dodavanje novog proizvoda

XAML kod ove forme prikazan je na Slici 50. Prilikom kreiranje novog ComboBox-a, potrebno

je da definišemo DisplayMemberPath, koji predstavlja obeležje povezane tabele koje će se

prikazati u padajućoj listi kada korisnik klikne na taj ComboBox, kao i SelectedValuePath koji

predstavlja obeležje primarnog ključa na osnovu kog će se uneta vrednost iz prikazanog

ComboBox-a povezati sa svojim identifikacionim obeležjem i kao takva proslediti u bazu

podataka.

Try blok prikazan na Slici 52, smešten je unutar konstruktora ove klase s obzirom da se,

pri instanciranju novog prozora ove forme, podaci koji će biti prikazani u ComboBox-ovima

moraju negde privremeno uskladištiti. Za postizanje toga, koristi se objekat DataTable klase

koji predstavlja kopiju tabele iz baze podataka (sa obeležjima koja se proslede unutar select

upita), sačuvanu u memoriji aplikacije. Objekat klase DataTable se popunjava pomoću objekta

klase SqlDataAdapter kojem prosleđujemo odgovarajući select upit kao i konekciju ka

odgovarajućoj bazi podataka. Zatim se taj DataTable postavlja kao ItemsSource za odgovarajući

ComboBox. Na samom kraju, u finally bloku, potrebno je obezbediti da se konekcija ka bazi

bezbedno zatvori.

Slika 52 - Sadržaj try - finally bloka unutar konstruktora forme frmProizvod

Poslednja forma koju je potrebno kreirati je forma za dodavanje novog Fiskalnog računa u bazu

podataka, koja je veoma slična formi za dodavanje novog Proizvoda. Na Slici 54. prikazan je

njen sadržaj koji se sastoji od po četiri TextBox-a i tri ComboBoxa, i jednog DatePicker- a.

XAML kod ove forme prikazan je na Slici 55.

Slika 54 - Vizuelni prikaz forme za dodavanje novog fiskalnog računa

Metoda za čuvanje zapisa, odnosno njegovo prosleđivanje u bazu podataka, funkcioniše na

identintičan način kao i kod prethodnih formi, s’tim što se vrednost izabrana vrednost datuma iz

komande DatePicker ubacuje u select komandu pomoću property-ja SelectedDate (Slika 57).

Slika 57 - Sadržaj metode btnSacuvaj_Click za dodavanje novog fiskalnog računa

Nakon kreiranja formi za svaku od tabela, potrebno je nešto slično napraviti i za glavni (Main)

prozor. Main prozor predstavlja prvi, inicijalni, kontakt korisnika sa aplikacijom i ujedno i bazni

prozor iz kojeg će se otvarati prethodno kreirane forme i u koji će se korisnik vraćati nakon

zatvaranja tih formi. Na njemu bi trebalo da se nalazi dugme za svaku od 7 kreiranih tabela u

bazi, čijim će se klikom, na sredini forme iščitavati ti podaci. Takođe, klikom na dugme

određene tabele, potrebno je da se korisniku obezbede dugmići za Dodavanje, Izmenu i Brisanje

prikazanog sadržaja. Dodavanjem odgovarajućih funkcionalnosti tim dugmićima u okviru

glavne forme, obezbediće se izvršavanje osnovnih CRUD operacija, što je i bio cilj ovog

zadatka. Prikaz izgleda ove forme vidimo na Slici 58.

Kako bi elementi unutar ovog prozora bili uredno raspoređeni, koristiće se poseban panel za

njihovo smeštanje - StackPanel. U okviru gornjeg StackPanel-a (Slika 60.), biće smešteni

dugmići za izlistavanje tabela na centralnom gridu. Potrebno je podesiti poravnanja kao što je

prikazano na slici, a zatim izgenerisati metode koje će sprovoditi odgovarajuće akcije klikom na

to dugme, a čija će implementacija biti dodata nešto kasnije.

Slika 60 - Gornji StackPanel glavnog prozora

Slika 61 - Donji StackPanel glavnog prozora

Na Slici 61, vidimo prikaz donjeg StackPanel-a u okviru kog su kreirani dugmići za Dodavanje,

Izmenu i Brisanje zapisa iz svake od posebnih tabela, i za svaki od dugmića kreirana je metoda

koja će obavljati neku funkcionalnost klikom na to dugme. Prilikom kreiranja ovog

StackPanela, potrebno je obratiti pažnju na širinu i visinu Panel-a ali i svakog posebnog dumeta.

U okviru širine StackPanel-a, potrebno je da se nađu tačno tri dugmeta za odgovarajuću formu.

Takođe, visina StackPanel-a treba da bude jednaka visini dugmeta. Na ovaj način, dugmići će

biti preklopljeni jedni preko drugih i kasnije će se prikazivati u zavisnosti od toga koje nam je

dugme potrebno. Naravno, ovo je samo jedno od dizajerskih rešenja za ovakav raspored

dugmića i nije nužno pridržavati se istog prilikom kreiranja i rasporeda ovih komponenti u

XAML kodu.

U nastavku će biti prikazan CodeBehind sadržina glavnog prozora gde je smešten najveći deo

poslovne logike.

Na samom početku, potrebno je importovati odgovarajuće imenske prostore kao što je prikazano

na Slici 62.

Slika 62 - Imenski prostori za glavni prozor

Za početak, sadržina glavnog prozora trebalo bi da izgleda kao na Slici 63. Sadržaće instancu

konekcije kao bazi podataka, metodu za popunjavanje početnog grida pri pokretanju prozora,

konstruktor za kreiranje novog prozora kao izgenerisane metode iz XAML koda, putem kojih

će se, klikom na odgovarajuće dugme, obavljati određene funkcionalnosti.

Nakon instanciranja konekcije, sledeća stvar je kreiranje metode koja će popunjavati početni

DataGrid pri kreiranju novog prozora. U ovom primeru, tabela Proizvod će biti podrazumevana

tabela, odnosno tabela čiji će se prikaz generisati pri pokretanju ovog prozora. Na osnovu toga,

potrebno je kreirati odgovarajući Select upit koji će izlistavati, korisniku bitne informacije o

svakom proizvodu. U ovom slučaju, nakon otvaranja konekcije, prikazani upit se kreira na

osnovu povezivanja 4 tabele iz baze podataka (tblProizvod, tblProizvodjac, tblVrstaProizvoda i

tblDobavljac). Zatim, na isti način kao kod popunjavanja ComboBox-ova pri instanciranju

prozora neke od formi, ovi podaci se smeštaju u odgovarajući DataSet kojeg zatim popunjava

SqlDataAdapter. Razlika je u tome što, ove podatke, prosledjujemo kao ItemsSource gridu

(parametru ove metode), umesto ComboBox-u kao u prethodno objašnjenom primeru (Slika 64).

Slika 64 - Sadržaj metode PocetniDataGrid

Sadržaj konstruktora ovog prozora je prilično jednostavan. Prilikom instanciranja novog

prozora, pomoću prethodno kreirane metode, popunjava se CentralniGrid (Slika 65).

Slika 65 - Konstruktor glavnog prozora

Sledi pregled svake od posebnih metoda vezanih za klik na dugme koje služi za ispis podataka iz

tabele na centralnom gridu. Prva, stvar koju ova metoda treba da obezbedi jeste da se, pored

ispisa podataka iz baze, omogući prikaz dugmića za Dodavanje, Izmenu i Brisanje podataka.

Tako nešto postiže se pomoću komand Visibility, na način prikazan na Slici 66. Za ispis

podataka o proizvodima, koristiće se prethodno kreirana metoda PocetniDataGrid kojoj se kao

argument prosleđuje kreirani CentralniGrid.

Slika 66 - Sadržaj metode btnProizvodi_Click

Ispis podataka iz preostalih 6 tabela, vrši se na gotovo identičan način kao za tabelu Proizvod, sa

tom razlikom da će se Select upit pisati direktno u metodi. Na ostalim slikama, prikazani su

ispisi i za ostalih 6 tabela: Vrste proizvoda (Slika 67), Proizvođači (Slika 68.), Dobavljači (Slika

69), Kupci (Slika 70), Prodavci (Slika 71) i Fiskalni Računi (Slika 72).

Slika 67 - Sadržaj metode btnVrsteProizvoda_Click

Sadržaj metoda generisanih na klik dugmeta Dodaj je poprilično jednostavan. Pri kliku

na to dugme, instancira se prozor odgovarajuće forme i prikazuje korisniku na ekranu.

Nakon zatvaranja tog prozora forme, osvežava se centralni grid sa aktuelnim podacima

nakon eventualnog dodavanja novog zapisa u bazu. Na narednim slikama prikazan je

sadržaj metode za dodavanje za svih 7 tabela.

Slika 73 - Sadržaj metode btnDodajProizvod_Click

Slika 74 - Sadržaj metode btnDodajVrstuProizvoda_Click

Slika 75 - Sadržaj metode btnDodajProizvodjaca_Click

Brisanje zapisa iz baze podataka obavlja se putem klika na dugme Obriši na način prikazan na

Slici 80. Nakon otvaranja konekcije, kreira se objekat klase DataRowView koji u sebi čuva

informaciju o indeksu reda koji je korisnik prethodno selektovao. Nakon toga kreira se Delete

SQL komanda putem koje će se u samoj bazi obrisati željena stavka. Pre samog izvršavanja

komande, kreira pred korisnikom se pojavljuje dijalog prozor (MessageBox) putem kojeg on

potvrđuje ili odustaje od brisanja. Dva osnovna izuzetka koja se ovde mogu javiti su:

ArgumentOutOfRange i SqlException. Prvi se javlja ukoliko korisnik nije selektovao ni jedan

red a pritisnuo je dugme za brisanje, a drugi ukoliko pokuša da obriše enitet iz tabele čiji je

primarni ključ distribuiran u nekoj od drugih tabela. Nakon toga, konekcija se zatvara i početna

strana osvežava sa izmenjenim podacima.

Slika 80 - Sadržaj metode btnObrisiProizvod_Click

Na ostalim slikama, prikazana su brisanja zapisa i iz ostalih 6 tabela: Vrste proizvoda (Slika 81),

Proizvođači (Slika 82), Dobavljači (Slika 83), Kupci (Slika 84), Prodavci (Slika 85) i Fiskalni

računi (Slika 86).

Slika 85 - Sadržaj metode btnObrisiProdavca_Click

Slika 87 - Sadržaj metode btnObrisiFiskalniRacun_Click

Za modifikaciju podataka, kao i za dodavanje, potrebno je da postoji odgovarajuća forma u koju

će korisnik menjati odnosno unositi željene vrednosti. U ovom primeru, za svaku od tabela već je

kreirana forma putem koje se novi zapisi upisuju u bazu podataka.

Kako ne bismo morali da kreiramo novu formu specijalno za modifikaciju podataka može se

iskoristiti postojeća za dodavanje s tim što će jedina razlika biti u tome koju akciju izvršava

dugme Sačuvaj te forme kada ga korisnik klikne. Na samom početku potrebno je, u okviru

glavnog prozora deklarisati dve promenljive (Slika 88). Prva je tipa boolean i koristiće se kao

uslov koji će dugmetu Sačuvaj govoriti da li je potrebno podatke upisati u bazu kao novi entitet

ili izmeniti. Druga je tipa object i služi za pamćenje vrednosti selektovanog reda kada iz glavnog

prozora pređemo u neku drugu formu.

Slika 88 - Deklaracija promenljivih

Na Slici 89 prikazana je metoda za izmenu proizvođača. Na samom početku, deklarisana

promenljiva se postavlja na true. Nakon toga instancira se prozor njene forme i otvara

konekcija. Pomoću DataRowView objekta, kao i kod brisanja, pamti se koji je red je selektovan.

Razlika je u tome što se sada, u drugu promenjivu (pomocniRed) dodaje ta vrednost kako bi se

iskoristila u drugoj formi. Nakon toga se, pomoću Select upita kojem se u Where uslovu zadaje

vrednost primarnog ključa zapisa koji se modifikuje, potrebni podaci smeštaju u odgovarajuća

polja forme pomoću SqlDataReader-a. Nakon toga, poziva se metoda prozora ShowDialog i on

se prikazuje na ekranu sa popunjenim vrednostima traženog zapisa. Dalja funkcionalnost

obavlja se unutar te forme i dugmeta Sačuvaj i biće objašnjena kasnije. U okviru ove metode, u

finally bloku, konekcija se zatvara, osvežava se početna strana sa izmenjenim proizvođačima, a

promenljiva izmena vraća na false u slučaju da nakon izmene korisnik želi da doda novi zapis u

bazu podataka.

Slika 95 - Sadržaj metode btnIzmeniVrstuProizvoda_Click

Nakon što su željene vrednosti prikupljene unutar same forme, korisnik klikom na dugme

Sačuvaj prosleđuje te zapise u bazu. U okviru try bloka metode ovog dugmeta, nalazi se if uslov

na osnovu kojeg se, ukoliko je promenljiva izmena postavljena na true - zapis modifikuje

odnosno ako je false - upise u bazu kao novi zapis. Ključ selektovanog reda nalazi se u

promenljivoj pomocniRed i njegova vrednost se smešta u objekat DataRowView-a. Zatim se

kreira odgovarajući Update upit na osnovu kojeg se podaci u bazi modifikuju. Na kraju,

promenljiva pomocniRed se postavlja na NULL, kako bi sledeća modifkacija mogla da se dogodi

na isti način, a prozor forme zatvara.

Sledi primer za Dobavljača (Slika 96). Na ostalim slikama, prikazane su izmene metode

Sačuvaj i za ostalih 6 tabela: Fiskalni račun (Slika 97), Kupac (Slika 98), Prodavac (Slika 99),

Proizvod (Slika 100), Proizvođač (Slika 101) i Vrsta proizvoda (Slika 102).

Klikom na dugme Sačuvaj, novi zapis se dodaje u bazu podataka i prikazuje na centralnom

gridu (Slika 106).

Slika 106 - Ispis dodatog prodavca

Klik na dugme Izmeni ili Obriši, a da pritom nije selektovan ni jedan red, uzrokuje sledeću

grešku/obaveštenje (Slika 107).

Slika 107 - Pokušaj klika na dugme izmeni ili obriši bez selektovanja reda